Duga je ulica lyrics

duga je ulica, èesto se staje šta je ono što me tera da idem dalje? nešto više! što se èita iako ne piše, što èoveku daje život i kad prestane da diše, razbija kliše straha od smrti sve dobija smisao, zemlja nastavlja da se vrti i ako staneš, brate zapamti niko ne može da ugasi život što u tebi plamti vatru koja gori želju èoveka da se bori da nešto stvori iza sebe ostavi da se suprotstavi zlu koje vreba a sve što treba je odreæi se potreba koje tu su da te kvare! novac i žene dodju i odu ali èuvaj drugare! pakao il' raj! zato brate znaj duga je ulica al' izvestan je kraj!!! iz prašine i blata ulice beograda stižu slike rezervata pod kišom granata oružje na gotovs težak život od smrada detinjstvo noæna mora zakon ulice vlada odrastanje u duhu narodnih pesama k-k-kubure, sablje, preki sud, vešala i šta se sada dešava na ovom trulom svetu sve odlazi u kurac ništa nije u redu i jebeš sistem! jer je jebeni sistem kriv za sve koji nepravdu velièa, politièare pse a politika je bila kurva, uvek biæe takva stiže razglednica od srbije sa letovanja iz pakla a deca su ko deca svako traži nešto više svoje mesto pod suncem jer ovde teško se diše a gde æeš više kada prepušten si sam sebi da žrtvuješ svoj život ne bi. ali možda pre bi da razmisliš o svemu ulici, životu možda tu æeš naæi sreæu ako spreman si za borbu aaah! da se snadješ kako umeš i znaš sve od sebe da daš. duga je ulica i to duga je baš budan da budeš za sve što ti život sprema težak život u beogradu bez ikakvih dilema al i da mogo sam da biram znam da ovde bih se rodio i ratove s demonima bih neprekidno vodio kada bi ih dobio sve do jednog pobio zahvalio bih bogu što mi je dušu oslobodio. ref. u poèetku sam bio sasvim bled na trenutke vidljiv dogadjaj u životu koji zaboravlja se lako ali urezan u ponašanje ja te proganjam od tada a da nisi ni svestan da je tako; kako prolaze godine sve konkretniji oblik i prisutniji udeo u životu tvom dobijam i uz tvoje mi misli odane još uvek nejake odbrane koje neiskusno postavljaš bez napora probijam; usput si vidim sakupio unutrašnje moæi trunku uverio da tajne postoje moj lik sagledao sav odbio po koji udarac koji sam pokušao da ti zadam ali tvojom svešæu ja i dalje suvereno vladam: godine ratovanja na meni ostavljaju trag a tvoj maè i oklop posle svakog okršaja sve oštriji postaju dok jednog dana nisam ostao bez glave a posle mene samo svesnost i tišina ostaju; vratih se još jednom još jedan udarac da ti zadam poslednji i kobni i uzeh vreme da me ojaèa oblièje smrti sada moja je maska bez sumnje u ishod èekam na kraju puta èas tvoga dolaska; i usput moja senka padaæe na tebe oslabiæeš mislio sam izvesnost iscrpeæe te ali kada te udarih po ramenu i videh da me gledaš kao brata i videh tvoj grandiozan poslednji ples prepun moæi ostao sam bez daha; tvoje izabrano mesto blago zadrhta i uz umiruæeg sunca zrak tvoj poslednji pokret beše moæan i jak i ja te usmerih ka jugu gde u predelima nepreglednosti izgubi ti se trag. ref. lice njegovo to je ko od drveta kore mlado a mnoge bore duhom prve zore i èudom on je gonjen da na put dalek ode beše suviše mlad za taj put dalek tad a opet za put ko da je stvoren i prvo je nejake mišice hranio od ljubavi kišnice a zatim je za krhko telo osnovno jelo bilo svako delo smelo tad treniralo se dobro i dobro se jelo sve do doba zrelog kad osnovna hrana postadoše visoka uma stanja i vrhovna znanja i usled duge obuke postadoh obuèen u belo odelo veštine upravljanja i od tad mene korak ima veæ danima od davnina rekao sam svima i ko da me tera da grabim na put a usput u uspeh ja gubio sam veru al nisam odstupio od smera jer ja i volja nesluæena doživesmo dobra nesudjena i prodjosmo kroz mnoga iskušenja uz pomoæ strpljenja i velikoga htenja i nema odstupanja i nema povlaèenja i poseban znaèaj da dam pravim vrlinama i svakom ko ih gaji starim istinama i svakom ko ih zna i šta ima smisla ja da to priznam više od srca i obraza èista blistavog oka i uspravnog hoda kao blagoslov od boga i zato na kraju ove ulice ja gledaæu u lice bez straha crnoga kosaèa i volja mi svakodnevno jaèa dok ka njemu ja koraèam a do tad sve ovo komad po komad dobiæe znaèaj i videæu ko celinu ovaj moj put plodan i bogat ko svu velièinu života moga moj je život pun problema. na ulici od malena poštovan kod klinaca i drugara kojih nema pratim ulicu što krivuda. ja je pratim ona me cima kao sundjer upijam sudbine. trenutke delim sa svima i zovu me lutaluice psi da podjem s' njima znam u svakom zlom èoveku dobrote malo ima drugovima iz kraja želim da poruèim samo jedno suze za geto trinest brate veèno! idemo sad svi zajedno! mi moramo svi da uspemo! možemo i sutra da umremo al nikada glavu da spustimo niz bujicu da se pustimo da nas bespomoæne nosi ni rim èak nije bio sagradjen preko noæi ne treba goreti u želji, s vremenom sve æe doæi kad ulici bliži se kraj sunce zaslepljuje oèi.