Dva Galeba Bela 가사

Saban Saulic Dva galeba bela Dva galeba bela u crnoj noci leteli morem a bura je bila vetar ih baci na jednu stenu a on tu osta slomljenih krila A ona ode, ostavi njega da ceka svoju poslednju zoru jedino malo naso je snage da se pozali voljenom moru Ref. Reci joj more da nju jos volim za zlu je sudbu svoju ne krivim ah zar se tako sad ljubav deli ja da umirem a ona da zivi On nije hteo zoru da ceka on nije hteo sunce da sine s visoke stene baci se galeb voljenom moru u plave dubine Ref. A zivot ovaj i dalje tece nova se zora nad morem budi jedino istina ostaje samo i ptice vole kao i ljudi Ref.