Divlji badem 가사

Vrteli se toèkovi mog bicikla. Gde god je stao taj rulet beše premija. Smakla se o stepenik njena štikla. Nekad su pogledi bili èista hemija. Dobro je poèela nedelja, poslednje pripreme za maturu. Virili smo u daljine puni nade. Preko gimnazijskog bedema, k'o pravi dekor za avanturu prosuo je nežni purpur divlji badem. Poneli nas vetrovi k'o maslaèke. Jedni su leteli lako, drugi padali. I curice su postale prve maèke a loši djaæi odjednom svetom vladali. Sve mi je odlièno zvuèalo. Dobro sam stajao tih sezona. Ljuljale mo oèi širom promenade. A nju sam sretao sluèajno, uvek je s pogrešnim bila ona, ali znao sam da sanja onaj badem. Stane sve u strofu-dve u baladi: pustinja prošlih minuta i ova zrna sad. I pred treæi refren veæ nismo mladi. Ušla je nedavno sama u kafe "Petrograd". Suviše tajni u oèima, u zlati okov joj prstiæ pao. Molio me dugi pogled da je kradem. Dovraga, kafa je gorèila, al' taj sam ukus odnekud znao: probao sam jednom davno divlji badem.