Varalico 가사

Sve neprospavane noæi oprostiti neæu moæi ni za brdo zlatnih dukata. Valjda hoæeš da poludim šta mi treba da mi ljudi kada proðem pogled spuštaju. I nakon svega opet lažeš da je sve to ljubav, kažeš. Reæi æu ti šta me muèi- ljubav te trebala vratit kuæi! Varalico, nek te druga ima samo priznaj tu pred svima da li si me ikad volio! Varalico, široka ti polja šta je èeka, ne zna ona- èaše tuge, noæi muke a nigdje tvoga ramena. Na krevetu bijelom, mekom zaprljo si ruke grijehom, mnoge kose ti si raspleo. Sad pogledaj oèi moje. To što vidiš, suza to je. Ne što moje srce voli nego što me duša boli! Varalico...